Karl-Aleksander Reler ( Karl Alexander Röhler) sa Univerziteta u Bremenu: Re cenzija knjige Ralfa Fogta : Oživljeni terapijski objekti (Ralf Vogt: Beseelbare Therapieobjekte)

Knjiga Ralfa Fogta pruža utemeljen doprinos aktuelnoj raspravi o približavanju psihoanalize i telesne terapije, koja se poslednjih godina intenzivirala zahvaljujući recepciji rezultata istraživanja ponašanja novorođenčadi.

U tom kontekstu predstavlja primena oživljenih terapijskih objekata novi i za ovu raspravu izuzetno plodni terapijski pristup koji je razvio autor sâm. Ralf Fogt, psihoanalitičar i psihoterapeut za traume, već godinama radi u sopstvenoj ordinaciji i trasira nove puteve u odnosu između terapeuta i pacijenta, pre svega zahvaljujući svojim promišljanjima stečenim u svakodnevnom praktičnom radu sa klijentima. Iako polazi od psihoanalitičkog koncepta, težište njegovog terapeutskog rada predstavlja inscenacija niza akcija, sekvenci telesne terapije, koje pacijentima pružaju priliku da se suoče sa internaliziranim vaspitačima (takozvanim introjektima).

To im omogućava da se distanciraju od (često preteranih i pogubnih) zahteva tih introjekata kao i od interpersonalnih projekcija koje ih najčešće prate, te da zahvaljujući istovremenom jačanju sopstvenog identiteta smelije krenu u ostvarenje životnih ciljeva, što je pogotovo važno pri tretmanu trauma, dakle poremećaja izazvanih potresnim doživljajima. Ali, očigledno je da je Fogtova kombinacija analitičkog strukturisanja i spontanih akcija delotvorna i pri lečenju klasičnih poremećaja kao što su depresija ili narcistički poremećaji ličnosti. Plišane životinje, strunjače i objekti punjeni penastim materijalom, a primenjeni kao oživljeni terapijski objekti imaju, govoreći sasvim uopšteno, posredničku funkciju između analitičkog uvida i telesnih impulsa. Tuga se daleko bolje može obraditi kada je otelotvorena u ogromnoj, crnoj vreći. Objekti preuzimaju teška ili difuzna osećanja i pomažu da se ona konkretizuju i usredsređeno obrade. U interakciji pacijenta, terapeuta i prethodno oživljenog terapijskog objekta mogu se posebno jasno pokazati negativni uticaji introjekata na pacijentovu okolinu i na njega samog. Time se pacijent motiviše na promenu, koju može isprobati uz pomoć terapijskih objekata na licu mesta.

Fogt je na osnovu dosadašnjih iskustava sa sopstvenom metodom, čiju pouzdanost redovno proverava anketirajući pacijente pomoću naučno utemeljenih upitnika, ubeđen da je efektivnija od dosadašnjih postupaka i da omogućava kako terapeutu tako i pacijentu da bolje kontrolišu terapijski proces. Osim toga prednost Fogtove metode je u tome što ne predstavlja terapijski postupak u klasičnom smislu, već je univerzalna, dakle može se primeniti u okviru većine ustaljenih psihoterapijskih metoda.

Sadržaj knjige:
Nakon kritičkog i čitanja vrednog pregleda etabliranih psihoterapijskih metoda (komprimiranog na samo 20 stranica!) sledi prikaz Fogtovog terapijskog postupka strukturalno insceniranih sekvenci u univezalnom terapijskom kontekstu. Na narednih 100 stranica iscrpno, ali ipak sažeto slede opisi slučajeva iz sopstvenog terapijskog rada, kako sa individualnim klijentima, tako i u pogledu primene postupka u grupnoj terapiji. Celinu zaokružuju statistički rezultati anketa i dodatak sa fotografijama u boji na kojima je prikazana primena autorovih terapijskih objekata.

<< nazad